Čajna Mjevil je jedan od najpopularnijih mladih autora urbane fantastike. Zbog okvira u koje stavlja svoje romane, ovog pisca mlađe generacije, kog često porede s Kafkom, nazivaju „zvezdom na nebu fantastike“, no s obzirom na umetnički domet i suptilnu metafiziku njegovih dela, nipošto ga ne smemo osuditi na taj uski opis. Levičar i nadrealista, utopista i antiutopista, univerzitetski predavač i dobitnik brojnih književnih nagrada, Čajna Mjevil ima čitaoce najšireg raspona društvenih i kulturnih interesovanja, a u svome žanru svakako spada među najrafiniranije.
Njegov najnoviji roman pod nazivom „Grad i grad“ je ubedljivo najkompletnije delo koje je predstavio čitalačkoj publici. Ovaj roman je prošle godine dobio većinu glavnih nagrada iz domena fantastike, pa ipak, bilo bi neprecizno opisati ga kao još jedno SF delo, budući da se Mjevilovi uzori protežu od Kafke pa do Čendlera, i to se u ovom romanu i te kako oseća. Ono što od početka drži čitaoca (i do kraja ne pušta) jeste sjajna premisa koja isprva deluje potpuno apsurdno, ali je Mijevil pažljivo razrađuje sve do najsitnijeg detalja i tako kreira jedan fascinantan univerzum.
Dva grada iz naslova su Besel i Ul Koma, koji se nalaze negde u istočnoj Evropi. Mjevil je izbegao da makar i posredno nagovesti u koja je država u pitanju, ali je njegova fikcija taman toliko utemeljena u nekim detaljima koji su slični postojećoj realnosti da se čitaocima učini poznatom. Gradovi su, naime, podeljeni, a granica nije fizička već mentalna, ali se i pored toga izuzetno strogo poštuje. Gradovi su, zapravo, dva grada u jednom, postoje oblasti (zgrade, ulice, parkovi) koje pripadaju samo jednom od njih, ali i one zajedničke, međutim, građani su naučeni da ni u kom slučaju ne vide drugi grad i da ignorišu njegove stanovnike. Nepoštovanje ovih pravila naziva se „proboj“, a o prekršiocima brine istoimena organizacija koja više ostavlja utisak kakve misteriozne sile nego tajne policije.
U takvom svetu desilo se ubistvo koje istražuje inspektor Tjador Borlu iz Besela, koji je ujedno i narator. Istraga će pokazati kako je slučaj daleko komplikovaniji nego što je to iko mogao da pomisli, a Borlua će trag neizbežno odvesti u drugi grad i među ljude koji prepričavaju urbane legende o postojanju trećeg grada. Mjevil vodi zaplet kao standardni krimić i to čini prilično umešno, dok ujedno brižljivo gradi fantastičnu kulisu za ova dešavanja, iako ono fantastično sve vreme ostaje na nivou nagoveštaja.
„Grad i grad“ jeste izuzetno originalan roman, a ako je neophodno svrstati ga u neki žanr, onda je ovo pre svega detektivski roman, ali čitaoci svakako dobijaju vrlo efikasanu, intrigantnu, nadrealnu, savremeno kafkijansku, žanrovski osvešćenu i pre svega zabavnu priču koja se obraća prilično širokoj publici.